Caura

Haotican duh sklon suprotnostima. Mozda zbog radoznalosti, mozda zbog slabosti, a mozda zbog straha od, za sopstvene odluke, odgovornosti.

- - -

Mislim da sam video u njegovom pogledu brigu. Ili je to bio pokusaj da se neverbalno pokaze zelja sa bliskoscu, skrivena potrebom za konvencionalnim ponasanjem u drustvu prijatelja. On je od onih koji skacu u provaliju i povredjuju se dokazujuci da im nije potrebno osvrtanje na sopstvene emocije. To dobro razumem.

- - -

Dani prolaze, lenjo se vukuci za obavezama. Jedem, citam, gubim vreme, spavam. Navece uglavnom ne izlazim, ujutro prosetam u potrazi za svezim povrcem, jeftinim. Dolaze topliji dani - sneg se otopio na okolnim brdima i ovaj put je zaista zaista pocelo napeto odbrojavanje do pocetka Proleca.

- - -

Kakva je ovo ravnoteza? Unutrasnjost je isprepletena koncima napetim do kidanja. Napetost nudi laznu varljivost duhovnog mira koju ce vec sledeci Trenutak mozda dovesti do urusavanja u sopstvene nepomirljive suprotnosti. Zar je to ravnoteza? To je iscekivanje...

- - -

Neka onda pukne. Neka se slomi ova caura, koja otupljuje bol u grudima, zauzvrat darujuci kristal predvidljivosti, tako drag sopstvenom vestackom prezivljavanju u gusecoj sigurnosti.

- - -

"Doci ce, doci ce, doci ce... Kao grcevito nadanje u svitanje nove zore..."