Dve Novembarske vatre

Moze li jedan prostor biti uklet? Nakon sto su se uselili u fabriku u stecaju, poceli su njihovi problemi. Urodjena haoticnost jednog i zdrndana sitnicavost drugog, poceli su da se dopunjuju na najgori moguci nacin, cineci i jednostavne situacije neresivim problemima, pretvarajuci medjusobne susrete u priliku za izmenjivanje uvreda i isprika. Siva slika tranzicione Srbije, sa njenim korumpiranim sudstvom i zastarelim zakonima nije im pomogla u razresavanju odgovora na pitanje: «Kuda i kako dalje?». Danas je bio posebno tezak dan, posto je konflikt opet kulminirao. Prosli su vec meseci kako je posao prestao da bude izvor uzbudjenja i planova o boljem sutra. Novci potroseni, entuzijazam izgubljen, a zakulisne igre stecajnog upravnika, koji u slobodno vreme sakuplja krivicne prijave, sve otvorenije.
Na prostoru pomenute fabrike, nakon zavrsetka II svetskog rata nalazio se masovni logor za vojvodjanske Nemce, u kome ih je na hiljade ubijeno. To sam tek kasnije saznao. Vojvodina je posle II svetskog rata, dozivela jos jedno etnicko ciscenje, u kome su, ovaj put, uloge bile izmenjene. Partizanska vlast je skupo placala prolivenu krv sopstvenog naroda. Nije bilo milosti ni za decu. Jos se, zatrpane plodnom sremackom crnicom, mogu pronaci zaboravljene ljudske kosti u prostoru fabrickog okruga.

Ipak, uhvatio sam jos jedan Trenutak danas. Narandzasta zavesa isarana rupicama kroz koje se nazire plavetnilo osuncanog zimskog neba. Slika protkana tisinom i nervozom.