12.12.2006

Voleo bih da mogu da te otpuhnem kao snezne latice maslacka - u sekundi bi se pretvorila u strmoglave iskrice, tiho bi zaplovila vazduhom, i nestala pod nemarnim koracima sto uvek negde vode.

Ili da mogu tvoje ime da napisem na crvenom papiricu, koji bi potom rasejano zguzvao, pustio niz Dunav, te par trenutaka tupo posmatrao – gledajuci (ga) kako neprimetno, kao vreme, kao cvrsto donesena odluka, kao rastanak, odmice u nepoznatom pravcu.